Израз „зелени палац“ у српском језику није устаљен нити део стандардне фразеологије, али има занимљив и врло јасан пандан у више других језика.

Најпознатији је енглески израз “green thumb” (буквално: „зелени палац“) или чешће “green fingers”, који означава особу која има посебан дар да гаји биљке – да оне код ње успевају лако, здраво и бујно, чак и без много формалног знања. То је симбол природне вештине, интуиције и „осећаја“ за биљке. Сличне фразе постоје и у другим језицима, нпр. у француском “avoir la main verte” („имати зелену руку“), у немачком “grüner Daumen” („зелени палац“) и у италијанском “pollice verde”. У свим случајевима идеја је иста – неко ко „има руку“ или „палац“ који чини да природа око њега буја.

У српском језику се овај израз ретко користи у буквалном преводу. Уместо тога чешће кажемо да неко „има дара за цвеће или биљке“ или једноставно „успева му све што посади“. Зато „зелени палац“ звучи модерно, интернационално и препознатљиво у еТвининг пројектима, јер тај израз у другим језицима деца добро знају, а повезује локално искуство са глобалним значењем. Управо због тога ова фраза у називу пројекта носи и додатну симболику – она спаја идеју бриге, раста и учења које „цвета“ када му се посвети пажња, баш као и деца.

Једносменска активност „Зелени палац“ имала је главни циљ да деца пробају да саде биљке, цвеће, поврће, ароматичне биљке и чајеве, али и да кроз практичан рад развијају одговорност према посађеним биљкама, еколошку свест, тимски рад. Пројекат је повезао учење школских предмета са стварним животним искуством – од садње и неге биљака до разумевања важности очувања животне средине свих нас.

Сем једносменске активности, пројекат је одмах заживео и као европски еТвининг пројекат. Млађи ученици су посматрали старије и слушали како учествују у видеоконференцијама, правили су цртеже и моделе цвећа од рециклажних материјала, папира и картона, али и глине, што је радионице повезало и са циљевима ликовне културе. Водили су дневнике садње, тј. свако је у своју свеску сликао, цртао и записивао мале белешке, колико је ко у датом тренутку умео, јер су неки тек савладали прва слова ћирилице. Вођењем једноставних белешки развијали су стрпљење, одговорност и осећај бриге за друга жива бића. Најмлађи ученици су испробали неке апликације вештачке интелигенције за прављење слика (својих аватара као суперхероја) и замишљали су шта би биле њихове супермоћи. Као најмлађи, они се тек припремају за улазак у свет еТвининг и Еразмус+ пројеката, али већ показују интересовање и вољу да се њима баве.